nije ljubav samo rijec!!!

Ovaj blog je namijenjen jednoj jako vaznoj osobi u mom zivotu, jednoj osobi bez koje moj zivot ne bi imao smisla…osobi koju volim vise od svega…To je jedan crni decko…zove se Muhamed.Prije mjesec dana sam ga ugledala u svojoj ulici, ne mogu reci da sam se zaljubila, ali znala sam da nece sve ostati na tom jednom pogledu.Zatim sam ga vidjala svake sedmice, pa onda svaki dan…sve vise mi se poceo svidjati…pocela sam ga voljeti.Jednog dana sam odlucila od drugarice uzeti njegov broj, napisati mu poruku, pa sta bude, bude.Da to nisam uradila, mozda nikad ne bi upoznala ljubav svog zivota.Tako smo poceli dopisivanje.Nakon deset dana samo se upoznali.Sve je bilo kao u bajci.Park, klupa, mrak, tisina, on i ja.Pricali smo kao da se znamo vec duze vrijeme.Kad sam trebala krenuti kuci, zamolio me da ostanem jos 5 minuta.Ostala sam.Oboje smo se ustali sa klupe, on mi se priblizio, bio mi je tako blizu, ja sam osjetila nevjerovatnu zelju da ga zagrlim, poljubim, osjetila sam leptirice u stomaku, onda mi je bio sve blizi, i blizi…zatim sve su moje zelje, ceznje i nade bile ispunjene…poljubili smo se. Taj poljubac je bio nezaboravan, strastven, jednostavno savrsen. Otisla sam kuci. Nastavili smo dopisivanje, a ja sam ga sve vise, i vise voljela. Znam da cu patiti kad raskinemo, kad vise ne bide moj crni decko, ali nema veze, spremna sam i na to, jer ga volim, zelim potpuno da se prepustim osjecajima…bar se kasnije necu pitati sta bi bilo kad bi bilo…evo prve snjezne pahulje padaju, a ja mislim na njega, na mog crnog decka.Danas nam je 5 dana od kad smo zajedno, znam da nije puno, ali on mi je ipak sve, sve sto imam, sve sto zelim, sve sto trebam…Sutra cemo se opet vidjeti aBd…i jedva cekam taj dan, da opet osjetim njegove usne na svojima, da ga zagrlim, da ga nikad ne pustim…da vjecno bude moj, samo moj…

4 komentara

Komentariši